Izvod:Tema ovog rada je razmatranje teorijskih ekstremnih vrednosti minimalnih vodostaja Dunava, na osnovu distribucija koje se najčešće koriste u hidrološkim analizama. U radu se analiziraju verovatnoće pojave minimalnih vodostaja Dunava na vodomernoj stanici Bezdan na osnovu opaženih vrednosti u periodu nakon korekcije “nule” vodomera 1956. do danas. Analize su sprovedene u pogledu uslova za snabdevanje Osnovne kanalske mreže Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav (HS DTD) vodom iz Dunava na glavnom vodozahvatu kod Bezdana. Kritični vodostaji Dunava za snabdevanje vodom kanalskog sistema DTD su ≤ +60 cm, ≤ 0 cm i ≤ -25 cm. Primenom pet teorijskih raspodela, i tri različita scenarija, dobijeni rezultati upućuju na najnepovoljnije uslove tokom poslednje tri decenije. Verovatnoća pojave vodostaja ≤ +60 cm je 96-99%, verovatnoća vodostaja ≤ 0 cm 62-70%, a vodostaja ≤ -25 cm 34-40%. Vodostaj ≤ +60 cm očekuje se svake godine (T = 1,01-1,04), vodostaj ≤ 0 cm svakih godinu/dve (T = 1,43-1,61), a vodostaj ≤ -25 cm sa povratnim periodom T = 2,50-2,94 svake dve/tri godine.
        Ključne reči:minimalni vodostaj, empirijska raspodela, teorijske raspodele, testiranja, povratni period