Izvod: G. frondosa se javlјa kao fakultativni parazit ili saprofit na lišćarskim vrstama, retko na četinarima. Kod nas raste najčešće u osnovi hrastovih stabala, na panjevima hrasta i na korenu. Nјena micelija raste više godina u korenu i pridanku starih stabala i izaziva belu, centralnu trulež sa mnogobrojnim malim šuplјinama. Optimalna temperatura za njen rast je 24-28 °C, minimalna temperatura 12 °C, a maksimalna temperatura 32 °C. Na osnovu intenzitete reakcije i porasta kolonije na ovim podlogama ova glјiva je prema klјuču Davidson, R. W. et al. (1938), svrstana u 7. grupu. U mnogim zemlјama Evrope ova vrsta je ugrožena i nalazi se u nekom stepenu zaštite. Kod nas je vrlo retka vrsta. Infekciju ostvaruje micelijom, preko glavnog korena, prenoseći se kontaktom korena na okolna stabla. Zaražena stabla je veoma teško prepoznati, jer se sama plodonosna tela retko obrazuju, a i centralna trulež se teško uočava. Osim što izaziva trulež, ova vrsta poseduje veliki broj jedinjenja koja imaju primenu u lečenju raznih bolesti kod čoveka.
       Ključne reči: Grifola frondosa, bela trulež, značaj, lekovita svojstva