Izvod: U radu se analizira potreba i mogućnost modelovanja optimalne izgrađenosti sastojina na primeru jedne sastojine hrasta kitnjaka. Optimalno sastojinsko stanje zasniva se na odnosu temeljnice stabala i sastojine i površine zastiranja krošnji. Rezultati istraživanja su pokazali da postoje značajna odstupanja istraživane sastojine od sačinjenog modela optimalnog stanja u pogledu broja stabala, razvijenosti krošnji, kvaliteta i kvantiteta produkcije drvne zapremine. Stoga se izvode argumenti za potrebom objektivnog definisanja sastojinskog stanja preko kriterijuma zasnovanih na karakteristikama elemenata rasta sastojina, što pruža mogućnost provođenja jedinstvenih gazdinskih postupaka i nihovu verifikaciju u cilju obezbeđenja optimalne i stabilne produkcije.
          Ključne reči: broj stabala, zastrta površina, model optimalnog stanja sastojine