Izvod: U radu su prikazani rezultati istraživanja uticaja orografskih faktora (nadmorske visine, ekspozicije i nagiba terena) na pojavu i rasprostranjenje šu mske vegetacije na području predela izuzetnih odlika „Kosmaj“. Istraživane sastojine hrastova i bukve klasifikovane su prema njihovoj fitocenološkoj pripadnosti. Ukupno je analizirano 76 sastojina. Primenjen je modifikovani metod Lujića (1960) određivanja potencijala lokalne toplote i lokalni toplotni faktor, koji predstavlјaju potencijalnu mogućnost zagrevanja zemlјišta bez vegetacije. Analizom je utvrđeno da sastojine sladuna i cera na istraživanom području imaju najširu ekološku amplitudu i javlјaju se na staništima sa kombinacijom toplotnih koordinata E.V od 5.15 do 8.15, što znači da najveću rasprostranjenost imaju u visinskom pojasu 401-500 m (53,5 %) i sa toplotnom koordinatom E = 8 (57,1%). Sastojine cera su podjednako zastuplјene na terenima sa nadmorskom visinom 401-500 m i 501-600 m (50 %), a naj- više ih je na staništima sa toplotnom koordinatom E = 8 (50 %). Sastojine kitnjaka i cera prisutne su na staništima sa sedam kombinacija toplotnih koordinata E.V, ali su najzastuplјenije na terenima sa nadmorskom visinom 401-500 m (44,4%) i to- plotnom koordinatom E = 6 (50,0 %). Čiste sastojine bukve najviše su rasprostranjene na staništima sa kombinacijama toplotnih koordinata E.V 5.14 i 5.13 sa po 25 %, a mešovite sa hrastom kitnjakom sa po 30%.
       Ključne reči: Kosmaj, orografski faktori, šumska vegetacija, potencijal lokalne toplote