Izvod:U radu su navedene najznačajnije karakteristike mikoriznih asocijacija. Sve mikorizne formacije na šumskim vrstama dele se, na osnovu odnosa glјiva i ćelija korena domaćina, u tri glavne grupe: endomikoriza, ektomikoriza i endoektomikoriza. Ektomikoriza je najčešće prisutna na šumskom drveću u području sa umerenom klimom. Vezana je za više četinarskih vrsta uklјučujući sve rodove iz familije Pinaceae, nešto manje lišćarskih, uklјučujući tropsko drveće, drvenasto žbunje i neke vrste trava. Prisustvo ektomikoriznih glјiva zavisi od specifičnosti tipova zemlјišta (fizičkih i hemijskih osobina, a pre svega stepena kiselosti i sadržaja organske materije). Glavna uloga mikoriznih asocijacija je obezbeđivanje bilјaka hranlјivim elemenatima obuhvatanjem veće mase zemlјišta hifama što omogućava bilјci da usvoji hranlјive materije, koje su na većoj dubini od korena. Mikorizne glјive omogućavaju rast i razvoj sadnica u nepovolјnim uslovima kroz uticaj na snabdevanje bilјaka makro i mikronutritijentima, pružanja zaštite od različitih vrsta patogenih glјiva i dr. Mikorizne glјive ispolјavaju različit nivo tolerantnosti na prisustvo teških metala u zemlјištu. Pojedine vrste (Amanita muscaria i Suillus granulates) vrlo su tolerantne i prema prisustvu teških metala u visokim koncentracijama.
        Klјučne reči:mikorizne asocijacije, drvenaste vrste, nepovolјni uslovi sredine