Izvod: Introdukcija drvenastih bilјaka blisko je povezana sa razvojem pomorskog saobraćaja i evropske kolonizacije Planete od početka 16. do 19. veka. Kolonijalne sile tog vremena osnivale su botaničke bašte i eksperimentalne centre u raličitim delovima sveta. Tokom protekla dva veka mnoge vrste su se spontano ili gajenjem znatno proširile na prostore u koje su introdukovane. Od 20. veka, pravac introdukcije se menja, od polјoprivrednih kultura i dekorativnog drveća i žbunja na privredno značajne vrste drveća. Aktivnosti se prenose na vrste čiji je potencijal značajan za proizvodnju drvne mase, odnosno oblovine. Od nedavno, većina introdukovanih drvenastih vrsta, pored svojih privrednih vrednosti, doprinosi očuvanju biodiverziteta i kvalitetu života humane populacije na Zemlјi. Tokom 19. veka, a posebno 20. veka, masovno osnivanje specijalizovanih plantaža za proizvodnju sirovina za mehaničku i hemijsku preradu postalo je prvorazredni razlog introdukcije velikog broja egzota, posebno četinara iz rodova Pinus, Picea, Pseudotsuga i vrsta iz rodova Populus i Salix. U radu je prikazan odnos humane populacije prema introdukciji, efekti introdukovanih bilјaka na alohtona staništa i njen posredni uticaj na razvoj oplemenjivanja drvenastih bilјaka.
       Ključne reči: introdukcija, šumsko drveće, oplemenjivanje