Izvod: Glјive truležnice mogu koristiti celulozu, lignin i hemiceluloze izazivajući mrku-, meku- ili belu trulež. U okviru te grupe, ekstremno su važne vrste i sa parazitskim i sa saprofitskim načinom ishrane. Nјihova destruktivna aktivnost može početi u stablima i nastaviti se (ili početi) u posečenim stablima. Sadržaj dostupnih i lako asimilabilnih nutrienata unutar bilјnog soka, zasigurno igra najvažniju ulogu u najranijoj fazi napada glјive. Glјiva Stereum hirsutum može se ponašati kao fakultativni parazit ili parazit slabosti, ali posle seče i za vreme čuvanja oblovine u šumi ili na industrijskim stovarištima, ona se ponaša kao saprofit. Ova glјiva je široko rasprostranjena i predstavlјa jednu od načešćih glјiva u šumi i na stovarištima, igrajući vrlo važnu ulogu u propadanju drveta.Fiziološki zahtevi glјiva su zasigurno od najvećeg značaja u razumevanju mehanizma procesa truleži u drvetu. Najvažniji faktori, kao što su glavni nutrienti kao izvori uglјenika, azota i fosfora, mogu uticati na ponašanje glјiva truležnica. Ishrana glјiva je glavni razlog za pojavu truleži drveta, pošto glјive truležnice koriste drvo kao izvor uglјenika (C), azota (N) i fosfora (P) kao glavnih nutrienata. Različiti izvori ovih nutrienata su važni, ne samo za proces truleži, već i u fazi micelarne kolonizacije drveta pre pojave aktivne truleži. Različit sezonski status nutrienata u bilјnom soku žive bilјke je takođe od najveće važnosti za glјive truležnice koje se, u toj fazi koloniziranja drvne mase, ponašaju kao paraziti slabosti drveta. Uticaj različitih izvora C, N i P na produkciju mase micelije glјive Stereum hirsutum (Willd. ex Fr.) S. F. Gray. je ispitan in vitro. Ova glјiva je jedna od najčešćih koja se pojavlјuje na hrastovim oslabelim stablima ili posečenim trupcima, ponašajući se kao fakultativni parazit ali takođe i kao saprofit. Kao prouzrokovač bele truleži belјike hrasta, S. hirsutum izaziva značajna oštećenja drveta u šumskim sastojinama, kao i na industrijskim stovarištima.Među ispitivanim monosaharidima najbolјi izvor ugnjenika za S. hirsutum bila je manoza, dok je disaharid manitol bio najpogodniji za Izolat 1. a skrob za Izolat 2. Generalno, malc kao kao kompleksna hranlјiva materija, bio je odgovarajući izvor uglјenika za oba izolata ispitivane glјive.U N- testu Izolat 1. je uglavnom produkovao veću količinu micelije u skladu sa inkubacionim periodom, osim u slučajevima kontrolne grupe, L- glutaminske kiseline i peptona. Pepton je bio najpovolјniji izvor azota za Izolat 2. Prinos micelije u svim ispitivanim serijama koje su sadržale fosfor, pokazao je nižu količinu nego u slučaju uglјenika i azota. To znači da fosfor nije krajnje neophodan za vegetativni rast u poređenju sa uglјenikom i azotom koji su od glavnog značaja. Veća koncentracija fosfora u supstratu mogla bi da inhibira vegetativni rast glјiva.
       Ključne reči: Branjevina, solonjec, močvarno glejno zemlјite, černozem oglejeni