Izvod: U radu je istraživana tačnost pet različitih metoda za određivanje zapreminskog prirasta visokih raznodobnih sastojina bukve u Srbiji. Četiri metoda su zasnovana na prethodnom određivanju debljinskog prirasta stabala u sastojini, a jedan metod na prethodnoj proceni procenta zapreminskog prirasta sastojine na bazi poznavanja četiri relevantna taksaciona elementa sastojine. Korišćen je reprezentativni uzorak od jedanaest visokih raznodobnih sastojina bukve, odabranih u šest šumskih područja. U radu su kratko opisani i ilustrovani svi primenjeni metodi određivanja zapreminskog prirasta sastojine. Za testiranje razlika u prosečnim vrednostima zapreminskog prirasta po hektaru dobijenih za sve sastojine zajedno po različitim metodama primenjen je metod analize varijanse, a za saglasnost između prosečnog zapreminskog prirasta po hektaru pojedinačnih sastojina određenog po različitim metodama, metod linearne korelacije. Metodom analize varijanse utvrđeno je da je razlika između metoda na nivou svih sastojina zajedno statistički slučajna. Međutim, metodom linearne korelacije utvrđeno je da na nivou pojedinačnih sastojina postoji velika saglasnost samo između metoda zasnovanih na debljinskom prirastu dok metod procenta zapreminskog prirasta po tačnosti značajno odstupa. Zaključeno je da metod procenta zapreminskog prirasta ne bi trebalo dalje koristiti pri određivanju zapreminskog prirasta visokih sastojina bukve u Srbiji, jer daje nepouzdane podatke za planiranje gazdovanja. Metod se može eventualno primeniti samo za grublju procenu zapreminskog prirasta gazdinskih klasa ili širih kategorija bukovih šuma dovoljno velike površine.
        Ključne reči: sastojina bukve, zapreminski prirast, metode prirasta, analiza varijanse, linearna korelacija